Ako si žena u 40-im i rasla si uz ideju da je Bridžit Džons debela, moraš ovo da pročitaš

Svi se sećamo ove scene i neprikladnog kostima zečice, ali i toga kako je težište problema spontano skliznulo sa situacione komedije zabune na njen fizički izgled i pitanje navodnog viška kilograma. 

Danas kada gledam ovu scenu, nigde ne vidim nikakav višak i nije mi jasno kako su uspeli da me ubede u to uopšte. 

To nije bila reakcija na realan izgled glumice Rene Zelveger, već ogledalo kulture u kojoj smo odrasle – kulture koja nam je od malih nogu usađivala osećaj da nikada nismo dovoljno mršave, dovoljno lepe ili dovoljno dobre.

Ako danas, u svojim 40-im, još uvek nosiš taj glas kritike u glavi, znaj da on nije tvoj. To je glas društva koje je glorifikovalo nerealne standarde. 

Vreme je da ga utišaš i da vratiš pravo na svoje telo, svoje zadovoljstvo i svoj osećaj vrednosti.

Heroin chic, grunge, 90s… 

Slike preuzete sa sajta: aesthetics wiki

Početkom 90-ih godina, svetskom muzičkom scenom dominirao je grunge. Ovaj alternativni rok pravac, prepoznatljiv po distorziranom gitarskom zvuku i stihovima nabijenim besom i anksioznošću, pojavio se u Sijetlu i vrlo brzo zavladao MTV-ijem i postao mainstream zahvaljujući bendovima kao što su Nirvana, Pearl Jam, Soundgarden i dr.

Ovo se, naravno, prelilo i na modnu industriju koja je tih godina forsirala izrazito mršave manekenke poput Kejt Mos i Djine, a taj stil i karakterističan izgled je nazvan “heroin chic”. Suptilno su nam slali poruku da je potrebno da izgledamo kao glamourozne heroinske ovisnice ako želimo da budemo privlačne muškarcima. 

Body positivity

Nakon toga, negde od 2010. kreće  body positivity talas, pokrenut čuvenom Dove kampanjom Real Beauty koji je trebalo da nas osnaži, da konačno prihvatimo i zavolimo svoje telo takvo kakvo je. U tom periodu masovno počinju da se u reklamama pokazuju tela različitih oblika, boja i veličina – mršava, debela, mišićava, sa strijama, celulitom, ožiljcima… Sve je normalno. Glavna poruka je: tvoje telo nije tvoja vrednost. Lepota postoji u raznolikosti i zdravlju, a ne u ekstremima. Naglasak je na mentalnom zdravlju i samopouzdanju.

Za kratko vreme, delovalo je da smo na dobrom putu. Heroin chic diktat mršavosti gde se na telo gleda kao na proizvod za tuđe oči je konačno bio mrtav i stvar prošlosti. Body positivity sa novim stavom u kome se telo doživljava kao dom, kao mesto u kojem živiš, koje ti omogućava da postojiš i zaslužuje poštovanje, preuzima mainstream i postaje dominantni društveni i kulturni narativ.

Slika preuzeta sa: x.com/dove

Ipak, iako je ovaj talas napravio ogroman pomak u odnosu na eru 90-ih, nije bio bez problema. Pokazalo se da je ovo vrlo klizav teren i vremenom se pojavilo više kritičkih pitanja.

Prvo, fokus je i dalje dominantno na ženskom telu. Obrni-okreni, opet se vrtimo oko fizičkog izgleda. Iako je cilj bio da se prihvati raznolikost, opet smo nekako završili sa obnaženim ženskim telom u donjem vešu u krupnom planu. Dakle, opet je tema telo, a ne osoba. Bitno je kako žena izgleda, a ne ono šta ona radi, čime se bavi, kako se oseća i sl.

Drugo, došlo je do “poliranja” tako da se prikazuju samo „mekše“ verzije različitosti (npr. plus-size model sa „savršeno raspoređenim oblinama“, a ne neko ko stvarno odstupa od normi) ili žene drugih rasa koje ipak izgledaju kao belkinje.

Treće, tu je i pitanje normalizacije nezdravog. Jedna od najvećih kritika jeste da body positivity ponekad klizi u pravdanje nezdravih stilova života. Iako poruka treba da bude „voli i prihvati svoje telo“, neki je tumače kao „zdravlje nije važno“. To može biti opasno, jer balans između prihvatanja i brige o sebi nije uvek jasno povučen.

I, konačno, tu je i nezaobilazni diktat pozitivnosti. O toksičnoj pozitivnosti smo već pisali, možete videti članak ovde: https://www.wellgreen.rs/sta-je-toksicna-pozitivnost-u-cemu-je-razlika-izmedju-dobre-i-lose-pozitivnosti/

U kontektstu fizičkog izgleda, ovde govorimo o tome da nam se šalje poruka “moraš voleti svoje telo”, a ako ga ne voliš, pa – nešto nije u redu s tobom! Dakle, opet smo mi krive, a ne društvo koje nas praktično od rođenja mrcvari nerealnim očekivanjima i standardima lepote.

Zaključak

Iako je važno da se oslobodimo nerealnih i nezdravih standarda lepote, isto tako je ključno naglasiti da briga o zdravlju mora ostati prioritet. Gojaznost nije samo estetsko pitanje – ona je ozbiljan faktor rizika za brojne bolesti: dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti, ishemiju srca, sindrom policističnih jajnika, hormonalne disbalanse i niz drugih hroničnih stanja.

Zato je važno pronaći balans: ne robovati nerealnim idealima mršavosti, ali i ne relativizovati rizike koje gojaznost nosi. Najzdraviji pristup je onaj koji kombinuje prihvatanje sopstvenog tela sa odgovornom brigom o ishrani, kretanju i životnim navikama. Na taj način, telo postaje ono što i treba da bude – naš saveznik i podrška, a ne neprijatelj ili izvor krivice.

Godinama su nam govorili da vrediš samo ako si mršava. Da je svaka „mana“ na telu razlog za sram.
Ali tvoje telo je mnogo više od toga. Ono te nosi kroz život, daje ti snagu, pomaže ti da voliš, stvaraš i rasteš.

I baš zato – zaslužuje tvoju brigu. 💙

Voli svoje telo i brini o njemu. Balans je ključ.