Prednosti vežbanja su zaista velike. Vežbanje nam pomaže da se osećamo bolje, da razmišljamo jasnije i izgledamo najbolje moguće. Takođe, pomaže u kontroli apetita [1], poboljšanju raspoloženja [2], poboljšanju sna [3] i smanjenju rizika od srčanih oboljenja, moždanog udara, dijabetesa, demencije, depresije i mnogih vrsta raka [4–7].

Dodajte toj dugoj listi prednosti to što redovno vežbanje ostaje jedan od najmoćnijih načina za podizanje nivoa energije [2]. U stvari, ništa što je medicina ikada izumela ili otkrila ne može se meriti sa redovnim vežbanjem kada je u pitanju zaštita vašeg zdravlja i održavanje energije. [4].

Vežbanje povećava energiju

Zamislite svoj nivo energije kao punjivu bateriju. Fiizčka aktivnost je kao da ste uključili bateriju da se napuni, dok sedenje i neaktivnost troše energiju, odnosno prazne bateriju.

Kada ste neaktivni, gubite mišićne ćelije. Ćelije koje ostanu imaju manje mitohondrija, što smanjuje njihovu sposobnost da proizvode energiju. Zapanjujuće je koliko je vremena potrebno da se vide efekti ovoga.[8].

Ljudi kojima je ud imobilisan zbog povrede ili bolesti počinju da gube mišićne ćelije u roku od samo šest sati. Sa slabijim mišićima, sve što tražite od svojih mišića zahteva više napora, ostavljajući manje energije za druge aktivnosti[9].

Posebno je važno da nastavite da vežbate kako starite jer mišićna masa ima tendenciju da opada tokom godina. Sarkopenija, postepeno smanjenje mišićnog tkiva, počinje ranije nego što možda mislite – oko 30. godine.

Prosečna 30-godišnjakinja može očekivati da će izgubiti oko 25% ili više svoje mišićne mase i snage do 70. godine, a dodatnih 25% do 90. godine. Rezultat nije samo smanjenje energije, već i povećanje rizika od mnoštva drugih bolesti. [10].

Nedostatak vežbanja takođe uzrokuje promene u vašem srcu i plućima. Ovi organi postaju manje efikasni u oksigenaciji krvi i pumpanju te krvi (zajedno sa hranljivim materijama) u različite delove vašeg tela[2].

To zauzvrat utiče na vaš nivo energije, što je najprimetnije tokom perioda fizičkog napora. U poređenju sa aktivnom osobom, sedentarna osoba se više umara kada obavlja fizički zahtevne zadatke i ima i veći broj otkucaja srca i manju potrošnju kiseonika.

Neaktivnost takođe ima psihološke posledice. Što ste manje aktivni, to manje želite da budete aktivni. Ljudi koji ne vežbaju imaju veći osećaj umora od ljudi koji vežbaju.

Prednosti vežbanja: zaštita vašeg zdravlja

Redovna fizička aktivnost ne samo da povećava vašu svakodnevnu vitalnost, već pomaže i u sprečavanju vrsta bolesti koje vam vremenom iscrpljuju energiju. Jaki dokazi iz hiljada studija pokazuju da redovno vežbanje donosi širok spektar koristi, uključujući:

• smanjenje rizika od srčanih oboljenja, moždanog udara, hipertenzije i povišenog holesterola [4,5]
• snižavanje šećera u krvi i smanjenje rizika od dijabetesa tipa 2 [4]
• smanjenje rizika od raka dojke i kolorektalnog karcinoma [6]
• ublažavanje blage do umerene depresije [2]
• smanjenje rizika od osteoporoze, preloma i padova [11–13]
• smanjenje bolova u donjem delu leđa [14]
• ublažavanje simptoma artritisa [15]
• održavanje mišićne mase i nezavisnosti kod starijih osoba [11]
• poboljšanje kognitivnih funkcija i smanjenje rizika od demencije [7]
• pomoć u regulaciji telesne težine [1].

Zaključak: krećite se više, osećajte se energičnije

Redovno vežbanje ne samo da gradi snagu i kondiciju; Održava vašu unutrašnju „bateriju“ napunjenom tako što čuva mišiće, poboljšava funkciju srca i pluća i drži bolesti na odstojanju [4,5]. Čak i mali, dosledni koraci – poput hodanja, istezanja ili laganog treninga snage – mogu napraviti veliku razliku u vašoj svakodnevnoj energiji i dugoročnom zdravlju.

Literatura

1. Schubert MM, Sabapathy S, Leveritt M, Desbrow B. Acute exercise and hormones related to appetite regulation: a meta-analysis. Sports Med. 2014;44(3):387–403.
2. Puetz TW, O’Connor PJ, Dishman RK. Effects of chronic exercise on feelings of energy and fatigue: a quantitative synthesis. Psychol Bull. 2006;132(6):866–76.
3. Kredlow MA, Capozzoli MC, Hearon BA, Calkins AW, Otto MW. The effects of physical activity on sleep: a meta-analytic review. J Behav Med. 2015;38(3):427–49.
4. U.S. Department of Health and Human Services. Physical Activity Guidelines Advisory Committee Scientific Report. Washington, DC; 2018.
5. WHO. Guidelines on physical activity and sedentary behaviour. Geneva: World Health Organization; 2020.
6. World Cancer Research Fund/American Institute for Cancer Research. Diet, Nutrition, Physical Activity and Cancer: a Global Perspective. Continuous Update Project Expert Report 2018.
7. Blondell SJ, Hammersley-Mather R, Veerman JL. Does physical activity prevent cognitive decline and dementia? A systematic review and meta-analysis. BMC Public Health. 2014;14:510.
8. Dirks ML, Wall BT, van de Valk B, et al. Neuromuscular electrical stimulation prevents muscle disuse atrophy during leg immobilization in humans. Acta Physiol. 2014;210(3):628–41.
9. Mulder E, Kuebler WM, Gerrits K, et al. Bed rest-induced impairments in cardiorespiratory and vascular function: a systematic review. Exp Physiol. 2015;100(7):749–62.
10. Cruz-Jentoft AJ, Sayer AA. Sarcopenia. Lancet. 2019;393(10191):2636–46.
11. Sherrington C, Fairhall NJ, Wallbank GK, et al. Exercise for preventing falls in older people living in the community. Cochrane Database Syst Rev. 2019;1:CD012424.
12. Martyn-St James M, Carroll S. Meta-analysis of walking for preservation of bone mineral density in postmenopausal women. Bone. 2008;43(3):521–31.
13. Zhao R, Zhao M, Xu Z. The effects of differing resistance training modes on the preservation of bone mineral density in postmenopausal women: a meta-analysis. Osteoporos Int. 2015;26(5):1605–18.
14. Hayden JA, van Tulder MW, Malmivaara A, Koes BW. Exercise therapy for treatment of non-specific low back pain. Cochrane Database Syst Rev. 2005;(3):CD000335.
15. Fransen M, McConnell S, Harmer AR, Van der Esch M, Simic M, Bennell KL. Exercise for osteoarthritis of the knee: a Cochrane systematic review. Br J Sports Med. 2015;49(24):1554–7.